Sve što treba da znaš o upisu i studiranju arhitekture

Ako razmišljaš da studiraš arhitekturu, verovatno si suočen sa brojnim pitanjima i nedoumicama. Kako izgleda prijemni za arhitekturu? Koliko je teško položiti prijemni? Kako se najbolje pripremiti za prijemni? Kakve su pripreme za arhitekturu i koliko koštaju? Da li ću naći posao nakon što završim fakultet? Ovaj članak će pokušati da odgovori na sva ova pitanja, koristeći iskustva onih koji su već prošli ovaj put.

Pripreme za prijemni ispit - Ključ uspeha

Gotovo svi koji su uspešno upali na arhitekturu slažu se u jednoj stvari - pripreme za prijemni su od presudnog značaja. Samostalno pripremanje je moguće, ali rizično, jer prijemnom za arhitekturu često dominiraju specifični zadaci kojima se teško prići bez vodiča.

Postoje dve glavne opcije za pripreme za polaganje prijemnog: pripreme koje organizuje sam fakultet i privatni časovi kod iskusnih pripremača. Pripreme na fakultetu imaju prednost što te upoznaju sa profesorima, asistentima i atmosferom na fakultetu, a često daju i uvid u tip zadataka koji se mogu očekivati. Međutim, one se često održavaju u velikim amfiteatrima sa preko sto ljudi, pa je individualni pristup ograničen.

S druge strane, privatni pripremači, posebno oni koji imaju formirane timove (matematičari, arhitekte, likovni umetnici), nude intenzivniji rad u malim grupama. Cena takvih priprema za arhitekturu može biti visoka, i kreće se od nekoliko stotina evra za celokupan kurs. Mnogi savetuju da je idealno krenuti sa pripremama već u prvoj polovini četvrte godine srednje škole, kako bi se imalo dovoljno vremena za vežbanje.

Šta se tačno radi na pripremama? Tradicionalno, prijemni za arhitekturu se sastojao od slobodoručnog crtanja, testa iz matematike (prostorno-logički test) i testa iz istorije umetnosti i opšte kulture. Međutim, važno je napomenuti da se format prijemnog može menjati iz godine u godinu. U novije vreme, neki fakulteti su prijemni ispit sveli na test opšte kulture, razumevanja i logičkog zaključivanja, što je izazvalo podeljena mišljenja. Zbog toga je presudno da se direktno na fakultetu proveri tačna forma prijemnog za tekuću školsku godinu.

Šta očekivati na samom prijemnom ispitu?

Bez obzira na promene, neki elementi su stalno prisutni. Slobodoručno crtanje je dugo bio stub prijemnog za arhitekturu. Cilj nije bio samo da se proveri veština crtanja, već i način na koji kandidat vidi proporcije, prostor, svetlo-senku i kako komponuje celu sliku. Zadaci su mogli biti raznovrsni - od crtanja predmeta po sjećanju (čak i logotipa poznatih brendova), do složenijih prostornih kompozicija.

Matematički deo nije uključivao kompleksne račune, već se fokusirao na prostornu logiku, zaključivanje i shvatanje geometrijskih oblika u prostoru. Ovo je deo gimnazijalci često doživljavaju lakšim, dok đacima iz tehničkih škola može biti bliskije zbog predmeta kao što je tehničko crtanje.

Konačan broj bodova na prijemnom za arhitekturu sabira se sa bodovima iz srednje škole. Zbog toga odličan ili vrlo dobar uspeh u srednjoj školi može značajno pomći. Za upis na budžet je potrebno biti među najboljima. U poslednjih nekoliko godina, poslednji upisani na budžet je imao oko 75 bodova, mada ovo varira od godine do godine u zavisnosti od konkurencije.

Studiranje arhitekture - Lepota i izazovi

Kada uspešno položite prijemni i upišete fakultet, otvara se pred vama svet koji je podjednako inspirativan i zahtevan. Studije arhitekture nisu teške u klasičnom smislu "bubanja", već su izuzetno naporne i vremenski zahtevne. Rad na projektima, crtanje, izrada maketa i učenje računarskih programa (poput AutoCAD-a, 3ds Max-a ili ArchiCAD-a) oduzimaju veliki deo dana, često i noći i vikende.

Fakultet traje pet godina (3+2) po Bolonjskom sistemu. Osnovne studije (Bachelor) traju tri godine, a potom se mogu nastaviti master studije još dve godine. Program je veoma obiman i obuhvata širok spektar predmeta: od arhitektonskih konstrukcija, nacrtne geometrije i statike, do istorije arhitekture, teorije i projektovanja. U novijim programima ima sve više umetničkih predmeta, dok se s druge strane smanjuje obim tehničkih predmeta, što neki doživljavaju kao nedostatak.

Jedan od najvećih izazova tokom studiranja arhitekture je subjektivnost ocenjivanja, posebno na projektnim zadacima. Ono što je jednom profesoru odlično, drugom može biti samo dovoljno. Zbog toga je važno razviti otpornost na kritiku i učiti da se sarađuje sa različitim mentorima.

Studiranje je takođe i finansijski zahtevno. Pored školarine za samofinansirajuće studente (koja može biti visoka), tu su i stalni troškovi za materijal za crtanje, štampanje velikih plakata, izradu maketa (od kartona, drveta, stakla, pleksiglasa itd.).

Šta nas čeka nakon diplome? Tržište rada za arhitekte

Ovo je verovatno najkritičnija tačka za sve koji razmišljaju da studiraju arhitekturu

Međutim, nije sve crno. Postoje i pozitivna iskustva. Oni koji su istrajni, snalažljivi i koji kontinuirano rade na svom portfolioju i usavršavanju (nauče programske pakete, steknu iskustvo u specijalizovanim oblastima kao što je enterijer), vremenom uspevaju da pronadu dobro plaćen posao ili čak pokrenu sopstveni biro. Veliki broj arhitekti pak, svoju šansu pronalazi u inostranstvu - u zemljama poput Austrije, Nemačke, Švajcarske ili čak Australije, gde je struka cenjenija i bolje plaćena.