Stručni ispit za BZR: Kompletan vodič za polaganje i perspektive posla

U poslednjih nekoliko godina, oblast bezbednosti i zdravlja na radu doživljava pravi preporod u našoj zemlji. Sve veća svest o značaju zaštite radnika, stroža zakonska regulativa i potreba poslodavaca da usklade poslovanje sa evropskim standardima, čine ovo zanimanje izuzetno traženim i perspektivnim. Među mnogima koji razmišljaju o ovom poslu, kruže brojna pitanja: Da li je teško položiti stručni ispit? Ima li posla? Koja je razlika između rada u firmi i u agenciji? Ovaj članak nastoji da pruži sveobuhvatan odgovor, baziran na iskustvima brojnih kandidata i lica koja već rade u struci.

Šta je zapravo posao lica za bezbednost i zdravlje na radu?

Pre nego što zarovimo u detalje polaganja ispita, važno je razumeti šta ovaj posao podrazumeva. Lice za bezbednost i zdravlje na radu je odgovorno za sprovodenje mera prevencije povreda i oboljenja na radnom mestu. To obuhvata širok spektar aktivnosti: od procene rizika na svakom radnom mestu, preko organizacije lekarskih pregleda zaposlenih, obuke o bezbednom radu, nadzora nad primenom ličnih zaštitnih sredstava, ažuriranja dokumentacije, pa do saradnje sa inspekcijom rada. U suštini, cilj je da se stvori bezbedna i zdrava radna sredina za sve zaposlene.

Ko može da polaže stručni ispit za BZR?

Ovo je verovatno najčešće pitanje, a odgovor je u poslednje vreme postao prilično jasan. Prema važećem zakonu, za polaganje stručnog ispita o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu (osnovni ispit) ne postoje obrazovna ograničenja. To znači da ispit može da polaže svako, bez obzira da li ima srednju školu, višu ili fakultetsku diplomu. Ovakva praksa je omogućila da se u struku uključe ljudi iz raznih profila - od medicinskih sestara i profesora tehnike, do ekonomista i pravnika.

Međutim, važno je napraviti razliku. Ukoliko planirate da radite kao zaposleni u jednoj firmi (npr. u fabrici, domu zdravlja, opštini), položen ovaj stručni ispit je dovoljan. Ako pak želite da se zaposlite u agenciji za bezbednost i zdravlje na radu koja pruža usluge više klijenata, tada će vam najverovatnije biti potrebno visoko obrazovanje (fakultetska diploma, najčešće tehničko-tehnološkog ili medicinskog smera). Takođe, postoji i licenca za rad agencije, za koju su potrebni dodatni uslovi.

Kako izgleda sam ispit? Struktura i tokovi

Polaganje je organizovano od strane Uprave za bezbednost i zdravlje na radu i traje dva dana (subota i nedelja). Proces je obiman i zahteva psihofizičku spremnost, jer kandidati provode i po 6 sati u zgradi ministarstva. Ispit se sastoji iz nekoliko delova:

1. Prvi deo (Međunarodni i domaći opšti propisi): Usmeno odgovaranje. Izvlačite papirić sa tri pitanja. Pitanja se odnose na Ustav, Zakon o BZR, konvencije Medunarodne organizacije rada (MOR), Ugovore o osnivanju EU. Primeri pitanja: "Šta je licenca?", "Koje su obaveze poslodavca?", "Šta je Ugovor iz Mastrihta?"
2. Drugi deo (Radno i socijalno pravo): Takođe usmeno. Pitanja iz Zakona o radu, Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Primeri: "Šta je povreda na radu?", "Ko ima pravo na beneficirani radni staž?", "Šta podrazumeva zaštita ličnih podataka zaposlenog?"
3. Treći deo (Pismeni rad i procena rizika): Najzahtevniji deo za mnoge. Dobijate naziv radnog mesta (npr. automehaničar, vodoinstalater, tkač, viljuškarista) i imate dva sata da napišete akt o proceni rizika za to mesto. Ranije je bila dozvoljena upotreba literature, ali po novijim pravilima, dozvoljen je samo spisak opasnosti i štetnosti i metoda procene (npr. Kinney metoda). Nakon pisanja, sledi usmena odbrana tog akta i odgovaranje na pitanja iz Pravilnika o načinu i postupku procene rizika.
4. Četvrti deo (Posebne mere zaštite - pravilnici): "Pakao" za mnoge kandidate. Izvlačite papirić sa pitanjima iz različitih pravilnika (npr. o električnoj energiji, gradjevinskim radovima, buci i vibracijama, prvoj pomoći, rukovanju teretima). Pitanja su konkretna i zahtevaju tačno znanje: "Koliko iznosi granična vrednost buke?", "Šta mora da sadrži prijava gradilišta?", "Koje su mere zaštite pri zidarskim radovima?".

Procena je da na prva dva dela prolazi oko 80% kandidata, dok na druga dva (procena rizika i pravilnici) padne i do dve trećine prijavljenih. Ključ uspeha je detaljno učenje pravilnika i vežbanje pisanja procene rizika.

Kako se pripremiti? Literatura, kursevi i saveti

Priprema za ispit je maraton, a ne sprint. Potrebno je posvetiti najmanje 2-3 meseca redovnog učenja.

• Literatura: Osnova je zvanični Program polaganja sa liste propisa koji se polažu (može se naći na sajtu Ministarstva). Obavezno nabavite ažuriranu skriptu koja sumira sve propise. Mnogi preporučuju skripte koje se prodaju putem interneta, koje pored osnovnog teksta nude i primer procene rizika i listu opasnosti. Pored skripte, neophodno je pročitati i same zakone i pravilnike, jer ispitivači često postavljaju pitanja koja nisu pokrivena skriptom.
• Kursevi i konsultacije: Postoje različite privatne firme koje nude pripremne kurseve za polaganje (traju od nekoliko nedelja do mesec dana). Njihova prednost je što predavači (često bivši ispitivači) mogu da objasne suštinu, ukažu na najvažnije delove i upoznaju vas sa formom ispita. Mnogi kandidati koji su išli na konsultacije ističu da im je to olakšalo učenje. Međutim, kursevi su skupi i nisu obavezni za polaganje.
• Ključni saveti:
  • Ne zanemarite pravilnike. Učite ih napamet, posebno brojčane vrednosti (granične vrednosti za buku, vibracije, osvetljenje), nabrajanja (šta sadrži prijava gradilišta, šta sadrži elaborat) i definicije.
  • Vežbajte pisanje procene rizika. Nađite nekoliko primera za različita zanimanja i vežbajte strukturu: opis tehnološkog procesa, identifikacija opasnosti i štetnosti, primena metode, zaključak i predlog mera.
  • Pratite izmene propisa. Zakoni i pravilnici se često menjaju. Proverite da li su pravilnici koje učite aktuelni (npr. Pravilnik o prvoj pomoći, Pravilnik o sumarstvu).
  • Idite da slušate polaganje. Ako imate priliku, prisustvujte polaganju pre nego što se i sami prijavite. Čućete stvarna pitanja i upoznaćete atmosferu.

Ima li posla i kakve su plate?

Ovo je oblast sa velikim potencijalom. Kako se firme suočavaju sa sve strožim inspekcijskim nadzorom i željom da smanje rizike, potreba za stručnim licima raste. Posao se može naći:

• U proizvodnim, gradevinskim i uslužnim firmama kao interno lice za BZR.
• U državnim ustanovama (škole, bolnice, opštine).
• U specjalizovanim agencijama koje pružaju usluge konsaltinga, obuke i spoljašnjeg nadzora.

Plate variraju u zavisnosti od iskustva, obrazovanja, veličine firme i lokacije. Početne plate u manjim firmama mogu biti blizu minimalca, dok iskusni menadžeri bezbednosti u velikim kompanijama ili stranim firmama mogu imati plate od nekoliko hiljada evra. Rad u agenciji često podrazumeva terenski rad i veću količinu putovanja, ali i veću zaradu. Opšte je mišljenje da će potražnja i standardi u ovoj oblasti samo rasti u narednim godinama.