Mitovi i činjenice o varenju i zdravoj ishrani

U svetu ishrane i zdravlja, brojni mitovi kruže o tome kako, kada i šta treba jesti. Mnoge od ovih tvrdnji nemaju naučnu osnovu, ali su postale toliko rasprostranjene da ih ljudi prihvataju kao činjenice. U ovom članku razmotrićemo neke od najčešćih zabluda o varenju i ishrani.

Da li hrana zaista trune u želucu?

Jedan od najpopularnijih mitova je da hrana može da "trune" u želucu ako se ne kombinuje pravilno ili ako se jede u pogrešno vreme. Ovo jednostavno nije tačno.

Želudačna kiselina je toliko jaka da nema šanse da bilo šta istrune u njoj. Proces varenja je potpomognut enzimima koji se luče duž celog digestivnog trakta i u njemu učestvuju svi organi za varenje. Varenje počinje još u ustima žvakanjem i lučenjem enzima amilaze koji razgrađuje šećere, zatim u želucu uz pomoć enzima i želudačnog soka.

Najteže svarljive tvari želudac svari za maksimalno tri sata, što je prekratak vremenski period da bi došlo do truljenja bilo koje hrane.

Da li organizam prestaje da vari prethodno unetu hranu ako pojemo nešto novo?

Još jedna česta zabluda je da organizam prestaje da vari prethodno unetu hranu ako se pojede nešto drugo. Ovo nije tačno - organizam ne prestaje da vari prethodno unetu hranu zato što ste pojeli nešto drugo, na primer jabuku.

Enzimi imaju ulogu da razlažu ugljene hidrate, masti i proteine tako da organizam može da ih iskoristi i apsorbuje za svoje potrebe.

Ishrana tokom dana: kada je najbolje jesti voće?

Postoje različiti stavovi o tome kada je najbolje jesti voće:

• Neki preporučuju voće na prazan želudac zato što se najbrže vari
• Drugi savetuju voće između dva obroka, najbolje između doručka i ručka
• Treći smatraju da možete jesti voće kad god vam odgovara

Realno, važnije je da unosite dovoljno voća nego kada ga jedete. Organizam može da probavi i apsorbuje oko 10.000-20.000 kalorija dnevno, u zavisnosti od kompozicije tih kalorija.

Da li je večernji obrok stvarno problematičan?

Često se čuje da treba izbegavati jesti kasno uveče, posebno tešku hranu. Po pravilu, poslednji obrok treba da bude 2-3 sata pre spavanja kako bi organizam mogao da odmara.

Međutim, ako imate običaj da kasno večerate, važno je da obrok bude lakši i da ne preterujete sa količinom. Oni koji su skloni gorušici bi trebalo da jedu ranije da želudac ne bi imao razloga da luči kiseline koje bi još i zbog horizontalnog položaja iritirale jednjak.

Koliko obroka dnevno je optimalno?

Postoje različiti pristupi:

• 5-6 manjih obroka tokom dana
• 3 glavna obroka
• 2 obroka dnevno (intermittent fasting)

Istraživanja pokazuju da je važnija ukupna količina nutrijenata unesena u 24 sata nego broj obroka. Svako treba da prati šta njemu najbolje odgovara - neki funkcionišu bolje sa više manjih obroka, dok drugi preferiraju manje obroke ali obimnije.

Zaključak

Ključ zdrave ishrane leži u balansu i umerenosti. Umesto da se fokusiramo na stroga pravila o kombinovanju namirnica ili vremenu obroka, bolje je osluškivati svoj organizam i prilagođavati ishranu individualnim potrebama.

Najvažnije je uneti dovoljno hranljivih materija, vlakana i tečnosti tokom dana, bez obzira na to koliko obroka imate ili kada ih jedete. Raznovrsna ishrana bazirana na neprerađenoj hrani i umerenost u svemu su osnovni principi dugoročno održivog i zdravog načina ishrane.