Kako Izabrati Fakultet: Vodič za Srednjoškolce u Nedoumici

Završetak srednje škole je uzbudljiv, ali i izuzetno stresan period. Pred tobom je jedna od prvih velikih životnih odluka - izbor fakulteta i buduće karijere. Osećaj pritiska je normalan, posebno u društvu gde se čini da je diploma neophodna za bilo kakav uspeh. Ako si učenik gimnazije opšteg smera, verovatno se osećaš kao da imaš mnogo opcija, ali i da nijedna nije sasvim jasna. Dodatno, finansijska situacija, porodične okolnosti i strah od velike konkurencije mogu da učine ovaj izbor još težim.

Ovaj članak je napravljen da ti pomogne da se snadeš u tom haosu. Proći ćemo kroz ključna pitanja koja treba da se postaviš, analiziraćemo neke od popularnijih i manje popularnih fakulteta, i pružiti realan pogled na tržište rada. Bez lažnih obećanja, ali i bez nepotrebnog pesimizma. Cilj je da dobiješ alate za sopstvenu, informisanu odluku.

Prvi korak: Samoprepoznavanje - Šta Zaista Želiš i Šta Možeš?

Pre nego što počneš da gledaš spiskove fakulteta, zaustavi se i razmisli o sebi. Ovo je najvažniji deo procesa.

• Šta te zaista zanima? Koji predmeti u školi su ti bili zanimljivi, čak i kada nisi morao da ih učiš? Da li voliš da analiziraš književna dela, da učiš o ljudskoj psihi, da rešavaš matematičke probleme ili da se baviš jezicima? Nemoj birati fakultet samo zato što "ima posla" ako te ta oblast ne privlači. Studiranje nečega što ne voliš može biti dugotrajna muka.
• U čemu si dobar? Postoji razlika između onoga što volimo i onoga u čemu smo objektivno dobri. Idealno je kada se ova dva sektora preklapaju. Ako ti prirodne nauke nikada nisu išle i ne privlače te, onda je besmisleno razmatrati medicinu ili farmaciju, bez obzira na njihovu perspektivnost.
• Kakav radni stil imaš? Da li si organizovan, uporan, voliš da radiš sa ljudima ili preferiraš samostalni rad? Neki fakulteti i poslovi zahtevaju konstantnu interakciju (npr. pedagogija, psihologija), dok se drugi više fokusiraju na analitički rad za računarom (npr. neki smerovi na ETF-u ili matematičkom).
• Koji su tivi životni prioriteti i okolnosti? Ovo je neprijatno, ali realno pitanje. Da li ti je ekonomska sigurnost od presudne važnosti odmah po završetku fakulteta? Da li možeš da priuštiš samofinansiranje ili ti je budžet apsolutni imperativ? Da li si spreman/na da se preseliš u drugi grad radi studija? Ovi faktori će suziti krug mogućnosti, ali će i sprečiti donošenje nerealnih odluka.

Analiza Popularnih Izbora: Engleski Jezik i Psihologija

Dva fakulteta koja konstantno privlače veliku pažnju, posebno devojaka, su Filološki fakultet (Anglistika) i Filozofski fakultet (Psihologija). Oba su izuzetno tražena i imaju ogromnu konkurenciju.

Anglistika (Engleski jezik i književnost)

Prednosti: Dobro poznavanje engleskog jezika je danas neizbežno u gotovo svakoj karijeri. Zvanična diploma može otvoriti vrata poslovima u prevodu, nastavi (u državnim i privatnim školama), turizmu, medijima, korporacijama. Možeš paralelno da držiš privatne časove ili radiš kao prevodilac.

Izazovi i česte zablude:

• Ogromna konkurencija na upisu. Na budžet upadaju uglavnom vukovci sa odlično spremljenim prijemnim. Prijemni iz srpskog jezika nije "naivan" i zahteva ozbiljno podsećanje na gramatiku.
• Studije nisu samo o učenju jezika. Veliki deo programa čini književnost - engleska, američka, a često i druga. Ako ne voliš čitanje obimnih književnih dela i njihovu analizu, ovaj fakultet može biti izazovan.
• Organizacija. Kao na mnogim državnim fakultetima, može biti haotično - preklapanja predavanja, teškoće sa dobijanjem izbornih predmeta po želji, velike grupe na vezbama.

Alternativa: Razmotri druge jezike na Filološkom (španski, italijanski, nemački) gde je konkurencija možda manja. Ili pogledaj smer Bibliotekarstvo i informatika na istom fakultetu - omogućava učenje više jezika (engleski obavezan, plus izborni) i pruža praktičnije znanje iz oblasti informacionih tehnologija, sa pristojnim šansama za zaposlenje u bibliotekama, arhivima, muzejima.

Psihologija

Prednosti: Fascinantna nauka koja pruža uvid u ljudsko ponašanje i razmišljanje. Može voditi ka radu u klinikama, školama, nevladinim organizacijama, marketinškim agencijama (istraživanje tržišta), kadrovskim službama (ljudski resursi).

Izazovi:

• Jedna od najvećih konkurencija na upisu. Potrebni su izuzetno visoki bodovi iz srednje škole i odlično urađen prijemni.
• Dug put do samostalnog rada. Osnovne studije su samo početak. Za ozbiljan rad u kliničkoj psihologiji ili psihoterapiji neophodne su duge (i skupe) specijalizacije, master studije i kontinuirano usavršavanje.
• Tržište rada u Srbiji nije uvek naklonjeno svežim diplomcima psihologije bez veza. Pozicije u državnim ustanovama su retke, a privatna praksa zahteva vreme za izgradnju klijentele.

Alternativa na Filozofskom: Ako te zanima ljudska psiha, ali želiš nešto primenjenije i sa (makar malo) većim šansama za upis i zaposlenje, razmotri Defektologiju (sada Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju), konkretno smerove kao što su Logopedija ili Prevencija i tretman poremećaja ponašanja. Ovi smerovi nude konkretne veštine, a stručnjaci su traženi u školama, domovima zdravlja i specijalizovanim ustanovama.

Manje Konkurentni Fakulteti: Filozofski Fakultet i Njegovi Smerovi

Za one kojima je glavni cilj da upišu budžet na državnom fakultetu, a interesuju ih društvene nauke, Filozofski fakultet nudi brojne smerove sa znatno manjom konkurencijom od psihologije ili pedagogije.

Na primer, prema podacima iz prošlih godina, za upis na budžet je bilo potrebno: Filozofija ~65 bodova, Sociologija ~70, Andragogija ~71, Istorija umetnosti ~68, Etnologija i antropologija ~52, Klasicne nauke ~57. Ovi brojevi variraju iz godine u godinu, ali daju dobru predstavu o relativnoj dostupnosti.

Šta studirati na Filozofskom osim Psihologije?

• Filozofija: Razvija kritičko mišljenje i analitičke sposobnosti. Šanse za zaposlenje? Uglavnom u nastavi (gimnazije), eventualno u kulturi ili medijima. Zaista zahteva strast prema predmetu.
• Sociologija: Proučava društvo, njegove strukture i promene. Može voditi ka poslu u istraživačkim agencijama (istraživanje tržišta/javnog mnjenja), nevladinim organizacijama, kadrovskim službama, ako se kombinuje sa znanjem statistike.
• Etnologija i antropologija: Izuzetno zanimljiv za one koje vole terenski rad, kulturu, tradiciju. Poslovi su retki (muzeji, istraživački instituti), ali ako se nađeš u tome, može biti veoma ispunjavajuće.
• Klasicne nauke (klasična filologija): Učenje latinskog i starogrčkog jezika, antičke književnosti i kulture. Glavna profesionalna putanja je nastava latinskog u gimnazijama. Ako mrziš latinski, ovo definitivno nije smer za tebe.

Važna napomena: Za većinu ovih smerova, realnost je da ćeš verovatno morati da stvaraš svoju profesionalnu putanju, ne oslanjajući se isključivo na diplomu. Volonterstva, dodatni kursevi, učenje stranih jezika i usavršavanje veština (pisanje, istraživanje, rad sa podacima) su ključni.

Fakulteti sa Tehničkim i Prirodnim Naukama: Gde Ima Posla?

Ako ti prirodne nauke jesu išle, ovo su oblasti sa generalno većom stopom zaposlenosti, kako kod nas tako i u inostranstvu.

• Farmacija: Težak fakultet sa puno hemije, ali sa vrlo jasnim profesionalnim putem. Farmaceuti rade u apotekama (što nije "samo prodaja", uključuje savetovanje, izradu lekova, kontrolu recepata), farmaceutskim kompanijama (proizvodnja, kontrola kvaliteta, marketing), istraživačkim institutima. Traženi su i dobro plaćeni.
• Medicina/Stomatologija: Izuzetno dug i zahtevan put, sa velikom konkurencijom na upisu. Ipak, doktori su uvek potrebni. Stomatolozi imaju mogućnost privatne prakse, što može biti finansijski veoma isplativo, ali i zahteva početnu investiciju.
• Elektrotehnički (ETF), Mašinski, Građevinski fakulteti: Tehničko obrazovanje i dalje vredi. Inženjeri se relativno lako zapošljavaju. Prijemni se svodi na matematiku (i fiziku), što može biti prednost za nekoga ko je dobar u tome. Iako se čini teško, za upis nije neophodno biti iz tehničke škole - mnogi iz gimnazije uspešno završe ove fakultete uz dobru pripremu.
• Poljoprivredni fakultet: Možda iznenađujuće, ali inženjeri poljoprivrede su veoma cenjeni u Evropi. Sa rastućom potrebom za hranom i održivom poljoprivredom, ovo je oblast budućnosti.

Šta sa Ekonomskim Fakultetom i Menadžmentom?

"Upisaću ekonomiju/menadžment, uvek ima posla." Ovo je verovatno najčešće uverenje, ali i najveća zabluda. Diplomiranih ekonomista, pravnika i menadžera ima više nego ikada. Tržište je prezasićeno.

To ne znači da ne treba upisivati ove fakultete ako te to zaista zanima. Znači da moraš da budeš izuzetan/na da bi se istakao/la. Ne možeš više samo da "prođeš". Potrebno je da od prve godine gradiš CV: volontiraj, učestvuj u studentskim organizacijama, traži prakse, uči strane jezike, specijalizuj se za neku užu oblast (npr. digitalni marketing, finansijska analiza, ljudski resursi). Samo diploma više nije dovoljna.

Praktični Saveti za Pripremu i Upis

1. Kreni na vreme. Ako već znaš šta želiš, počni da spremaš prijemni što pre, idealno tokom četvrte godine. Za fakultete sa velikom konkurencijom, priprema od aprila nije dovoljna.
2. Informiši se iz prve ruke